Na istoku
Srbije nalazi se ogromno šumovito
prostranstvo. Nekome ko je navikao na uske gradske ulice, zgrade i
solitere za koje uvek zapinje pogled teško je da shvati da ovakvo
beskrajno šumovito more zaista postoji. A ima ga – planina
Kučaj se protegla preko tako velike površine da bi trebalo da prođu dani pa da je neko obiđe celu.
 |
| izvor: freebiking-org |
I nije samo širina ono što je krasi. Netaknuta priroda u srcu ove
očaravajuće planine tera svakoga ko u nju uroni da zaboravi na sve ono
što zna i našta je navikao. Ovde priroda kuca svojim iskonskim čistim
srcem.
 |
| izvor: freebiking.org |
Bilo kroz stoletne šume tako guste da u njima vlada večiti mrak, bilo
kroz žuborenje čistih reka, bilo sa kamenih litica sa kojih se pogled
pruža na sve strane sveta – ovde se priroda udiše punim plućima i nosi
nepomućen osećaj spajanja sa svakim ko poželi da je istraži na ovim
očaravajućim stazama lepote.
 |
| izvor: freebiking.org |
Pa i ako nam Kučaj izgleda veliko, on je samo deo ogromnih prostranstava parka prirode
Kučajske planine.
Nastale od venca Karpatsko – balkanskih planina pre više stotina
miliona godina, one su se smestile na istoku naše zemlje. Stvorene na
isti način, od stena koje su se u istoriji Zemljine kore u različito
vreme nabirale, ove gore protežu se između obala
Morave, Crnog Timoka,
Zlotske reke, pa čak do
Đerdapa i Dunava.
 |
| izvor: serbianoutdoor.com |
U srcu ovog prostranog parka prirode obraslog stoletnim bukvama
skriva se Kučaj, sav zelen od svetlijih i tamnijih preliva svog gorskog
ruha. Sa koje god strane da mu se priđe, tajanstvene lepote koje kao da
čekaju da budu otkrivene mame svojim mirisima, bojama i zvucima
netaknute prirode.
 |
| izvor: serbianoutdoor.com |
Sa zapada kučajske padine lagano se uzdižu od gradića
Despotovca, čuvenog
Senjskog Rudnika, obala reke Resavice i njenog ušća u Resavu.
 |
| izvor: flyandtrout.com |
Na prostoru između reke Resave i mesta gde joj se pritoka Kločanica
približava, da se u ušću stope jedna sa drugom, nalazi se veliki greben
Vita bukva. Kao što mu i samo ime kaže, njegova najviša tačka se nalazi u gustoj bukovoj šumi. U jamama ispod samog vrha nalazi se
Pejkova pećina, a duboko u dnu vijuga strmi kanjon reke Resave.
 |
| izvor: panoramio.com |
Susedni vrh
Ostreč sa Vitom bukvom deli samo prevoj
Klencuš.
Lepota im je ista, na sve strane livade sa jarkom zelenom travom,
prepune mirisnih lekovitih biljaka kantariona, hajdučke trave,
matičnjaka i majčine dušice i sunčano nebo nad njima. A na vrhu opet
pogled za nezaborav. I sve kao na dlanu: Beljanica, kameni vrhovi Straže
i Velike Treste, čitav plato
Vrtačelja. Sa strane gde
ujutru izlazi sunce njegovi zraci prvo provire iza planine Javorište i
vrha Tilva Palčin pa obasja duboke kanjone koji ih razdeljuju.
 |
| izvor: panoramio.com |
Nešto južnije Kučaj se propinje mnogo blaže, preko
Pasuljanskih livada,
talasastog zelenog prostranstva najpoznatijeg po tome što se na njemu
održavaju vojne vežbe. Kada je tiho i bez vojnih aktivnosti, ovaj kraj
obavije tišina i lepota Kučaja u punom sjaju.
 |
| izvor: stazeibogaze.info |
U zaleđu bujnih padina pruža se dolina
Jablanice, a u njenim šumama skriveno mesto –
Mijailova jama,
jedna od najdubljih u Srbiji. Ovo lepo, ali opasno mesto zaklonjeno je
bujnim rastinjem, a ispod njega nalazi se ponor dubok više od 100 metara
sa dva otvora, od kojih se jedno grotlo sve više sužava kako ide u
dubinu.
 |
| izvor: stazeibogaze.info |
Legenda kaže da je jama dobila ime po pastiru Mijajlu, koga je ovan
gurnuo u ponor dok je svirao na njegovoj ivici. On je nestao, a voda je
iznela njegovu frulu čak kod sela Sisevca. Ovo mesto ima i istorijski
značaj jer je tokom Drugog svetskog rata ovde bačeno preko hiljadu
ljudi, o čemu svedoči spomenik posvećen stradalima. Tako je ovo jedini
zaštićen speleološki objekat u našoj zemlji koji je u isto vreme i
memorijalni spomenik.
 |
| izvor: stazeibogaze.info |
Pa ipak, lepote ove jedinstvene planine teraju sve tužne misli pa što
se ide dublje u istraživanje skrivenih ćoškova prirode, čarolija je sve
veća. To se vidi već u blizini jame jer se tu kao mali poklon prirode
nalazi vodopad
Donji bigar. Ovo je zapravo slap
Bigarskog potoka,
nastao od bigrene naslage visoke 12 metara. U vodi se nalazi veliki
nivo kalcijuma i magnezijumkarbonata, čijim taloženjem nije nastao samo
vodopad nego i pravi plato između izvora i vodopada.
 |
| izvor: freebiking.org |
Koliko je Bigarski potok buran pokazuje i to što duž celog svog toka
do spajanja sa drugim potocima i stvaranjem Jablaničke reke pravi
mnogobrojne vodopade i kaskade, koje učestvuju u stvaranju Crnice,
najznačajnije reke Južnog Kučaja.
 |
| izvor: planine.net |
U lepote zapadnog Kučaja spada i reka
Resavica, koja teče ispod šumovitih vrhova
Požerka i
Mastakana,
sa kojih se pruža pogled od koga zastaje dah. Pa ne znate gde pre da
pogledate, da li ka
Homoljskim planinama, Beljanici i bespućima
šumovitog Kučaja ili ka horizontu preko koga se ocrtava piramida
Rtnja
ili ka Jastrepcu i
Kopaoniku u daljini.
 |
| izvor: serbianoutdoor.com |
Mnoge ponornice podrivaju njihove stene da bi iz neke pukotine ponovo
šiknule na svetlo dana i našle svoje ušće sa Resavicom. Ovim putem se
stiže do gudura među vrhovima, u kojima se skriva njena pritoka
neobičnog imena –
Nekudovo, najpoznatija po svom impozantnom ponoru
Uviralo, skrivenom u u gustoj bukovoj šumi i dubokom dnu prekrivenom mahovinom, korenjem i opalim lišćem.
 |
| izvor: serbianoutdoor.com |
Pa sve dalje, uzvodno uz nemirnu rečicu, usred velikog lovišta
Valkaluci,
nazvanog još i “sibirskim delom Kučaja” zbog dugih i ledenih zima sa
neprestanim smetovima, koje se protežu unedogled, među najživopisnijim
lepotama Kučaja.
 |
| izvor: autentik.net |
Ovo šumsko carstvo koje se ka cvetnim livadama otvara poput kapije od
drveća daje celom prostoru bajkoviti izgled. U njegovim najdaljim
krajevima skrivaju se lisice, divlje svinje, srne i zečevi, a u dugim
hladnim zimama, kad je cela planina prepuštena samo životinjama, pojave
se i vukovi. Pravi lovački raj.
 |
| foto Igor Bardić |
A ovde, čisto da ga još više ulepša, skriva se
vodopad Prskalo,
najlepši i najneobičniji kutak na Kučaju, na kome je maštovita igra
vode i krečnjačke stene napravila pravo malo remek – delo prirode. Sa
špicaste kamene gromade, nastale od bigrenih taloga nakupljanih
vekovima, survava se tanak mlaz sa visine od 15 metara u stepenaste
kadice na dnu. Leti je najslabiji, ali ipak ni tada ne presušuje. A da
nije samo vodopad nezaboravan, pobrinula se priroda i zaogrnula ga
bujnim zelenilom netaknute prirode prošarane cvetnim livadama i mirisnim
šumama punim listopadnog drveća i četinara.
 |
| izvor: serbianoutdoor.com |
Da je ovaj deo Kučaja prepun prirodnih lepota, svedoči još jedan strogi rezervat prirode zaštićen zakonom – klisura reke
Kločanice.
Ova ćudljiva rečica nastaje u samom srcu Kučaja od manjih reka ispod
prevoja Klencuš. Iako nije velika ni mnogo duga, njen tok je prava mala
avantura.
 |
| izvor: freebiking.org |
Dok na početku mirno teče kroz livade, pa čak i meandrira kroz polja
visibaba i bujne trave koja se natapa prolećnim vodama i snegovima sa
okolnih vrhova Javorišta i Tilve Palčin, kasnije u divljem toku burno
ulazi u uzanu klisuru. Zahvaljujući šumovima, bolje reći klokotanju koje
pravi probijajući se kroz stene visoke preko 400 metara, dobila je ime
Kločanica.
 |
| izvor: freebiking.org |
Ali, ni to nisu sve lepote kojima je priroda obdarila.Pred kraj svog
toka i ušća u Resavu pod grebenom Vite bukve ona ponire i taj deo
kanjona naziva se
Suvaja. Ovaj nestvarno lep uzan
procep okomitih litica, sav osut ogromnim stablima bukava i zamršenim
šibljacima smatra se izuzetnom prirodnom odlikom Kučaja i zakonom je
zaštićena prirodna lepota Srbije.
 |
| izvor: serbianoutdoor.com |
Mnogi južni Kučaj smatraju najlepšim delom ove prirodnim blagom
bogate planine, što zbog toga što ga sa juga steže nekoliko prevoja i
plava pruga Crnog Timoka, što zbog sela bogate istorije i duhovne
kulture.
 |
| izvor: autentik.net |
U ovim krajevima najlepša avantura skriva se u dubinama gustih šuma i
istraživanju netaknutih delova tajnovite planine, u kojima se skoro pa
zaboravlja način života u civilizaciji. Ne zna se da li je ovde lepše
jarko zelenilo kojim su presvučeni vrhovi, isprepletani grebeni koji se
protežu dokle oko seže ili bujne šume bukava, graba, cera, jasena i
hrastova, u kojima žive mnoge divlje životinje, čiji se iskonski način
života u divljini remeti samo u vreme lova.
 |
| izvor: panoramio.com |
Planinski venci Južnog Kučaja su i stanište balkanskog risa, jedne od
najređih evropskih mačaka. Na celom Balkanskom poluostrvu nema više od
stotinak jedinki i budući da mu je jedini neprijatelj u prirodi čovek,
koji ga lovi zbog skupocenog krzna, ali mu i narušava stanište sečom
šuma, preti mu potpuno istrebljenje. Zato su mu divljine i bespuća
nepristupačnih šumskih prostranstava Kučaja najbezbednije sklonište.
 |
| izvor: kojot9.com |
Ovaj kraj je nekada bio nazivan “resavska Sveta gora” jer se u njemu
nalazilo čak 12 srednjovekovnih pravoslavnih manastira, većinom
zadužbina despota Stefana Lazarevića. Danas su samo tri manastira ostala
potpuno očuvana, a u podnožju Kučaja najznačajnija je
Ravanica,
zadužbina kneza Lazara, u kojoj su sahranjene njegove mošti kada su dve
godine nakon Kosovskog boja prenete iz crkve Svetog Spasa u Prištini.
 |
| izvor: mapio.net |
U njenoj blizini nalazi se
Ravanička pećina, mala
kraška jama u kojoj je, prema predanju, sakriveno blago kneza Lazara
posle Kosovskog boja jer su u to vreme Turci pljačkali manastire i
crkve. U prilog tvrdnji da je legenda malo verovatna stoji činjenica da
je pećina neistražena, pa čak i vrlo opasna jer su pre deset godina u
njoj stradala četvorica speleologa pokušavajući da otkriju njene
tajanstvene dubine.
 |
| izvor: cuprija.rs |
Za srce Južnog Kučaja smatra se područje oko sela
Sisevac i
Zabrege, kroz koje protiče reka
Crnica, čija dolina predstavlja predeo izuzetnih odlika, a nad njom se poput čuvara izdiže vrh
Smrdanska kosa.
 |
| izvor: freebiking.org |
Da je priroda bila darežljiva prema ovom kraju vidi se i po lepotama
sela Sisevac, koje je omeđeno veštačkim jezerom i pećinom iz koje svoj
put započinje reka Crnica.
 |
| izvor: tamoiovde.wordpress.com |
U njenoj blizini je i jedan od očuvanih manastira ovog kraja
Sisojevac,
podignut na temeljima starog hrama u 14. veku, a ktitor njegove crkve,
posvećene Preobraženju Gospodnjem, po kome je i dobio ime, bio je Sveti
Sisoje, proiguman manastira Hilandar.
 |
| izvor: panoramio.com |
I u blizini sela Zabrege, na oštroj okuci Crnice, nalaze se ostaci nekada znamenitog manastira
Namastija, građenog tokom 14. veka u crvenim tonovima poput boje crničkog peska.
 |
| foto Saša Stančić |
Pa sve južnije i južnije, u podnožju visokih šumovitih brda nalazi se i veliki prevoj
Čestobrodica,
preko koga vodi put koji spaja dolinu Velike Morave sa istokom Srbije.
Zajedno sa njim provlači se klisura istoimene reke, duboka čak 250
metara, koja Kučaj deli od planine Samanjac i stvara još jedan prevoj
neobične lepote – Stolice.
 |
| izvor: stazeibogaze.info |
U ovom bujnom zelenilu skriva se i izvor reke
Grze,
veličanstveno lep kada se u proleće otopljeni snegovi slivaju sa
kučajskih obronaka i pune dva mala jezera. Ona protiče kroz klisuru koju
oivičavaju brda i visovi Južnog Kučaja, obrasli bogatim šumama javora i
jasena, u kojima se stalno mogu čuti šumovi divljih svinja, lisica,
jazavaca i zečeva.
 |
| izvor: panoramio.com |
Nad njom se protežu brda
Pešterca, na čijim su
vrhovima potpuno nenaseljene prostrane visoravni posute gustim šumama
bukve i četinara i bujnim pašnjacima. To je oblast velike Brezovičke
površi, na kojoj se nalazi kraško polje
Troglan bare i
Velika Brezovica, najveća livada na Kučaju.
 |
| izvor: panoramio.com |
Cela površ poznata je po ponornicama i ogromnim šumovitim
prostranstvima koja su toliko bujna da kad zađete među drveće, tu vlada
potpuni mrak čak i po sunčanom danu.
 |
| izvor: forum bjbikers.com |
Iznad ovog velikog prostranstva kao čuvar se izdiže vrh
Tilva Palčin, do koga je put toliko omeđen drvećem da se ponekad stiče utisak da se prolazi kroz tunel koji stvaraju bujne krošnje.
 |
| izvor: freebiking.org |
Pa sve dalje ka istoku, preko dolina Vejske reke i Demižloka, sastavnice Lazarevog kanjona, čineći istočni obod Kučaja.
 |
| izvor: panoramio.com |
Iznad njih je vrh
Mikulj, čuvena Mikuljska kapa, sa
koga se pruža pogled na sve visoke tačke glavnog grebena Kučajskih
planina: Kršjoru, Malinik i Stobore, najljući kučajski vrh pun škrapa,
vrtača i gustih šuma, a kad je vedro, vidi se sve do Rtnja.
 |
| izvor: serbianoutdoor.com |
Istočni Kučaj poznat je po svojoj divljoj i tajanstvenoj lepoti
.Ovde se nalazi čuveno selo
Zlot, od koga u dva pravca planinu krase izuzetne prirodne lepote.
 |
| izvor: serbianoutdoor.com |
S jedne strane se od sela Zlot može krenuti u pravcu juga, gde Kučaj krasi veličanstven
Lazarev kanjon kroz koji duboko na dnu prolazi
Zlotska reka i čitavim sistemom
Zlotskih pećina
koje je ona izdubila u krasu koji se u svojoj belini meša sa retkim
zelenilom i modrim nebom. Sa vidikovca na rubu kanjona zastaje dah od
pogleda na njegove strme litice i venac Malinika sa druge strane.
 |
| foto D. Veselinović |
Pa sve južnije i južnije, ka tamnoj pruzi Crnog Timoka skrivaju se jame utisnute u kamene stene. Među njima najlepša je
Bogovinska pećina,
sa 6 kilometara istraženih kanala najduža u Srbiji, a po mišljenju
mnogih i najlepša. Najveći deo njenih tunela nastao je erozijom koja se
vekovima odvijala u utrobi planine, a od tri različita nivoa koji je
krase, ne zna se koja je lepši, posebno zbog svojih skrivenih rečnih
vrela duboko pod zemljom. Da bi se video pećinski nakit mora se zaći
duboko u ovu jamu, ali za sve koji se plaše insekata, rakova i malih
stvorenja nalik na škorpije, koji svi zajedno nose naučni naziv
kavernikolni zglavkari, ovo će svakako pokvariti uživanje u njenoj
raskošnoj lepoti.
 |
| izvor: panoramio.com |
Malinik i
Javorište su, prema
mišljenju nekih, zasebne planine koje omeđuju Kučaj, a opet, prema
mišljenju drugih, visoravni koje sačinjavaju njegov masiv.
 |
| izvor: serbianoutdoor.com |
Zajedničko im je nepregledno zelenilo i bujne šume bukve i jele, u
čijim se tamnim senkama stoletnog drveća skrivaju vrganji, lisičarke i
bukovače. A na proplancima, među lišćem koje svake godine ponovo padne,
kao da čekaju da budu ubrane šumske jagode i kupine, a na jesen se sve
zarumeni od zarudelog lišća, šipka i crvenog gloga.
 |
| foto Igor Bardić |
I ovde sve šušti od mnogobrojnih rečica koje se slivaju sa obronaka
visokih brda. Od svih najznačajniji je Crni Timok, koji izvire ispod
Malinika, pa zajedno sa Zlotskom rekom ide dalje na istok.
 |
| foto VladimirNSSerbia |
Drugi pravac od Zlota prati kraj u podnožju Malinika sve do jedne od najlepših prirodnih retkosti istočne Srbije –
prerasta Samar.
 |
| foto Igor Simić |
Ovaj jedinstveni kameni most nadvisuje se poput svoda nad dolinom rečice
Perast u njenom najužem delu. Kolika je njegova lepota, pokazatelj je što je proglašen za spomenik prirode.
 |
| foto Igor Simić |
Ovo je kraj velike visoravni
Dubašnice, kraškog predela punog krečnjačkih stena čije livade u proleće umeju da se zazelene od sremuša koji olista dokle oko seže.
 |
| foto VladimirNSSerbia |
Uporedo sa njim se proteže i visoravan
Stobor,
najljući krš Kučaja. I jedna i druga čine najistočniji obod planine i
zatvaraju krug sa stenom Lisca, vrhom Straža i kamenitim liticama
Velikog krša na severu.
 |
| izvor: serbianoutdoor.com |
I kao sa velikim zatvorenim krugom velike planine, severni Kučaj
predstavlja oblast sa najstrmijim stenama i vidikovcima na celoj
planini. Ali ipak, najlepši dragulj predstavlja čuvena prašuma
Vinatovača,
jedina u Srbiji. Da li možete da zamislite da postoji mesto na kome
ljudska ruka nije ništa dodirnula proteklih 350 godina i da je ono
jedino takvo u našoj zemlji, na kome prastare bukve umiru prirodnom
smrću? E pa postoji, i to baš ovde, na padinama Kučaja.
 |
| izvor: freebiking.org |
Bukve u Vinatovači široke su ceo metar, a streme ka nebu čak 45
metara. Procenjuje se da je većina stara preko 300 godina, pa
zahvaljujući tome ovo ogromno prašumsko prostranstvo, na visini od preko
650 metara, predstavlja rezervat prirode zaštićen od strane države, u
kome je strogo zabranjena bilo kakva intervencija ljudi, čak ni branje
šumskog bilja i pečuraka.
 |
| izvor: freebiking.org |
Ovu veliku prašumu nadvisuje prevoj
Klencoš i velika visoravan
Vrtačelje ispresecana dubokim jamama, po kojima je i dobila ime i obrubljena večito zelenim četinarima.
 |
| izvor: serbianoutdoor.com |
Pa ipak, najlepši vidikovci u ovom delu planine nalaze se baš
prekoputa vodopada Veliki Buk, tromeđe Homoljskih planina, Beljanice i
Kučaja, od koga se kroz guste šume izdiže vrh
Straža.
 |
| izvor: freebiking.org |
Pogled sa ovog stenovitog odseka najlepši je od svih kučajskih
vidikovaca. Sa jedne srane je dolina Bobovačke reke i kanjon Resave, sa
druge greben sa vrhovima koji se nižu jedan za drugim: Kraku Ursuli,
Bećarska glava i Kurmatura, koji se spajaju sa Beljanicom. Sa treće
strane je šumovito bilo Velike Treste i iza njega, kad je vedro,
rtanjska kupa. Sa četvrte strane tu je stena Lisac, iza
Crni vrh, a u
pozadini, kao plavičasta bordura na horizontu, stenovita kičma Velikog
Krša, Stola i Deli Jovana. Ne znaš gde pre da pogledaš i čemu više da se
diviš.
 |
| foto Igor Bardić |
Između Straže i kamenog vrha Lisac nalazi se
Velika Tresta, najviši vrh Kučaja. U njegovoj blizini je
Hajdučki kladenac, izvor skriven usred bujne šume, odakle reka
Resava kreće na svoj put.
 |
| izvor: freebiking.org |
Sa visokih obronaka Straže ona se lagano sliva preko padina i grana
drveća koje zasipa svojim bistrim kapima. Otud joj i ime Resava jer
poput ogromnih resa pada ka svom koritu u podnožju Kučaja.
 |
| izvor: panoramio.com |
Dok ne stigne do svog najnižeg dela, gde razdvaja Beljanicu od
Kučaja, reka se provlači kroz stoletne bukve prašume Vinatovače, da bi
sa svom snagom svojih planinskih voda zaronila u kanjone i klisure
veličanstvene lepote obgrlivši stene bele od krečnjaka i škriljaca koje
štrče iz bujnog zelenila i stvaraju vrtoglave litice sa kojih se pruža
veličanstven pogled na kučajske i beljaničke vrhove u svoj svojoj
lepoti.
 |
| foto Zoran Jevtić |
Jedan od najlepših je i vrh
Lisac, koji kao da se sa
svih strana propinje da iz tamnih stoletnih bukava izdigne svoju
kamenitu gromadu. Pa ipak, u zalazak sunca postaje očaravajuć, kad ga
poslednji zraci oboje u rumene tonove sutona.
 |
| izvor: freebiking.org |
Sa vrha planine najbolje se spoznaje sva moć i lepota prirode. Dok
stojimo na nekoj krševitoj litici a pod nama se u dubokim klisurama
valjaju pruge reka, tamne šume bukve i visokih četinara, rasipaju cvetne
livade prošarane bistrim planinskim potocima, imamo osećaj da smo ravni
s njom. Ali dovoljan je samo jedan tamniji oblak da skrije sunce,
zasvetli nebo od munja i prospe po nama kišne kapi, pa da shvatimo da je
priroda sa svojim silama nešto što se mora poštovati i čuvati i da nam
nema druge nego da živimo po njenim zakonima.
 |
| izvor: serbianoutdoor.com |
Нема коментара:
Постави коментар