недеља, 09. јул 2017.

Crni vrh – planina tamnih šuma i zlata



U srcu istočne Srbije, gde se planine smenjuju jedna za drugom stvarajući najzapadnije ogranke gorostasnih Karpata, uzdiže se jedna planina okružena velikim stenovitim masivima – Crni vrh kao da je sa svih strana zaštićen planinskim vencima.

izvor: travel.rs

I zaista, sa zapada mu se približava šumoviti Kučaj, sa severa sljubljuju tajnovite Homoljske planine, sa istoka nazubljeni stenoviti greben Velikog krša a sa juga prostrana brda sa dolinama reka koje se slivaju sa visina. Istočna Srbija rasipa svoje čarolije u lepotama koje oduzimaju dah.

izvor: hotelroomsearch.com

Među stenama starim preko 170 miliona godina i danas leže rude kamenog uglja i bakra. Neka istraživanja otkrila su da ovde ima i zlata.  I baš tu nastao je Crni vrh, ali kao negdašnji vulkan od koga su do današnjih dana, kao uspomena na nekada burnu prošlost, ostale samo dve paleovulkanske kupe.

izvor: bor030.org

Nenaseljen i prepušten zakonima prirode, netaknute lepote i svežine, Crni vrh je dugo odolevao menjanju svojih čari. Ali ljudi su počeli češće da ga pohode nakon izgradnje puta od Žagubice do Bora, pa je sredinom prošlog veka podignut i prvi planinarski dom za umorne planinare, a prvi ski lift trideset godina kasnije.

izvor: Fejsbuk, Borski turistički centar

To mu je odredilo i dalju sudbinu pa je, zahvaljujući debelom snežnom pokrivaču koji ume da se zadrži sve do maja, početkom našeg veka postao odistinski skijaški centar sa nekoliko skijaških staza i žičara.

izvor: Fejsbuk, Borski turistički centar

Ali, ma koliko se menjao i trpeo izmene svojih netaknutih prirodnih lepota, Crni vrh i dalje ostaje da stoji na razvođu slivova Morave i Crnog Timoka, koga mnogi zovu i Crna reka ili Krivovirski Timok. 

izvor: Fejsbuk, Borski turistički centar

Od one dve preostale vulkanske kupe viša iznosi 1043 metra i to je ujedno i najviši vrh planine. A da je zaista ovde nekada bilo erupcija i tutnjave pod zemljom dokaz je i andezit, vulkanska stena od koje je ova planina sačinjena i na čijoj plodnoj zemlji rastu bujne šume, ponajviše tamnih borova i bukava, po kojoj je i dobila ime. 

foto Vladimir Dimitrijević

Iako tokom većeg dela godine blješti pod belinom na kojoj titraju kosi sunčevi zraci, u proleće i leto livade mu se ospu bujnim lekovitim biljem, koprivama, sremušem i  kantarionom, u gustim šumama skrivaju se tamne kupine i šipak a sa visokog drveća pada krupan lešnik.

foto Vladimir Dimitrijević

Sa najviše tačke Crnog vrha pogled puca na okolne planine u laganoj izmaglici, a daleko dole na jugu nešto se plavi. Te ljeskave vode pripadaju Borskom jezeru, koje se nalazi na padinama crnovrške podgorine na visini od 438 metara.

izvor: Fejsbuk, Ski centar Crni vrh

To je veštačko jezero, nastalo sredinom prošlog veka podizanjem brane i stvaranjem akumulacije tri rečice: Valja Žoni, Marecove reke i dela Zlotske reke. Tako su na ovom mestu zauzdani planinski vodotokovi i nastalo je jezero.

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Zahvaljujući tome ispod pseudovulkanske kupe Tilva Njagra razlilo se jezero kristalno čisto i prozirno poput ogledala u kome se ogledaju lepota šuma i neba.

izvor: superodmor.rs

 Zbog čistih planinskih reka koje u ulivaju u njega voda je leti tamnozelena, a kad dođe jesen, na sitno razuđenoj obali bujne bukove šume kao da gore u bakarnim bojama jeseni.

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Međutim, kao i sve što napravi čovek a ne priroda, ispadne nesavršeno, tako je i ovde slučaj. Bar kad se radi o biljnom i životinjskom svetu. Zapravo, jezero ima najviši vodostaj u proleće, a najniži u kasno leto i ranu jesen, a pošto je razlika čak 10 metara, to nepovoljno utiče na jezerske biljke i ribe, zbog čega se svake godine puni sa nekoliko tona riblje mladi radi poboljšanja ribljeg fonda. Rešenje je pronađeno korišćenjem priliva Zlotske reke zahvaljujući čemu se nivo jezera u toku godine održava na 2 metra ispod preliva. 

izvor: bor030.org

Kad stegne zima i napadaju veliki snegovi praćeni ledenim severcem jezero se potpuno prekrije ledom. Bujne listopadne i četinarske šume koje ga okružuju,  proplanci i livade koji su na leto zeleni i cvetni tada potpuno opuste i postanu tihi, smračeni i smrznuti. Nevidljivo sunce iza belih oblaka prosipa bledi sjaj i stvara zaleđene senke. Tada se čini kao da će ovde zima večno trajati.

izvor:dzondbest.deviantart.com

Pa ipak, ona uvek prođe i ponovo razveje snegove i donese sunce stazama uz jezero koje vode do same brane. 

foto M. Rapajić

Ova voda je namenjena pogonima Rudarsko - topioničarskog basena Bor, ali i turizmu, koji se na ovaj način razvio u ovom nepravedno zapostavljenom kraju Srbije.

izvor: tobor.rs

A dalje na jug, uz tok Brestovačke reke, koja ističe iz Borskog jezera, put vodi ka Brestovačkoj Banji, koja i sama leži u podnožju Crnog vrha. Zahvaljujući nekadašnjim vulkanskim aktivnostima i složenom geološkom sastavu čuvena je po geotermalnim izvorima.

izvor: banjeusrbiji.com

Ona je jedna od najstarijih banja u Srbiji, a prema arheološkim nalazištima, bila je poznata još u vreme Rimljana. Pa ipak, za nju se raščulo najviše zahvaljujući knezu Milošu Obrenoviću, koji je u njoj najviše voleo da boravi dok obavlja državničke poslove i prima službene posete. Nije ni čudo jer je i danas krase mir, tišina i čist vazduh.

izvor: brestovackabanja.co.rs

Brestovačka reka i rečica Pujica poskakuju osunčanim talasima uz izvore oivičene livadama posutim lekovitim travama. Okružene su najvećom stoletnom banjskom šumom u Evropi u kojoj se ori ptičja pesma i skriva šumsko voće i mnogobrojne gljive.

izvor: srpskoblago.rs

Pa ipak, Brestovačka Banja najpoznatija je po objektima od istorijskog značaja. Prvenstveno je to konak kneza Miloša, sagrađen 1837, u kome je danas smeštena istorijsko-etnološka postavka Muzeja rudarstva i metalurgije.

foto Zoran Cvetković

Ništa manje ne zaostaje ni zanimanje za turski hamam, koji se nalazi prekoputa Miloševog konaka. To je najstariji objekat ovog kraja i smatra se da je iz turskih vremena, tačnije iz 18. veka, perioda Vidinskog pašaluka. Nakon oslobođenja istočnih krajeva od Turaka njegova funkcija se nije promenila ali jeste istorijski značaj jer dolaskom kneza Miloša u Brestovačku Banju hamam dobija naziv Kneževo kupatilo. Dokaz koliko je prijao kneževoj reumi pronalazi se u pisanim svedočanstvima u kojima se govori da je on on je ovde radio i odmarao, a najviše voleo da posle ručka, kafe i turske lule čibuka svakoga dana odlazi baš u staro tursko kupatilo.

izvor: brestovackabanja.co.rs

Iako je restauriran krajem prošlog veka, ostao je isti onakav kakav je bio oduvek: belih zidova sa kupolastim krovom od bakra i zvezdastim otvorima popunjenim raznobojnim staklom, sa bazenom i kružno izrađenom klupom od kamena i stepenicama dok kroz kamenje protiče topla lekovita voda. Zahvaljujući sačuvanoj lepoti i istorijskim značaju, nakon Drugog svetskog rata proglašen je za spomenik kulture.

izvor: wikipedia.org

Pa ipak, ova banja ima još dragulja skrivenih u gustim šumama. Tu su i dvorac kneza Aleksandra Karađorđevića, sagrađen 1850, letnjikovac kralja Petra I, podignut 1900. i "Izletnik", jedan od najstarijih ugostiteljskih objekata u srpskim banjama.

izvor: brestovackabanja.co.rs

A u daljini, u izmaglici, među brdima Karpatske Srbije plavi se Bor, nekada mesto trgovaca i starih zanata, a danas grad bakra i rudara. I dok sa ovih tamnih, mirisima šume protkanih padina stoji na obzorju, čini se nemogućim da iznad njega mogu da postoje oblaci zagađenog vazduha ili teku otrovne vode.

izvor: traveleastserbia.org

Istočno od Crnog vrha, u samoj dolini, okruženo i vrhovima Velikog krša i Stola, leži selo Krivelj na obalama Kriveljske reke i njenih pritoka. 

izvor: seoskiturizambor.wordpress.com
 

Ispod planina prolazi rudonosna tektonska raspuklina koja od Knjaževca, preko Bora i Krivelja ide do Majdanpeka i dalje do Karpata. Ono nosi vlaško ime krivac, što znači pravac u kome duva severni vetar, a predstavlja smer gde se nalaze rude bakra, zlata i srebra. Pravo mesto koje oslikava ceo ovaj kraj bogat rudnim i prirodnim blagom.

izvor: seoskiturizambor.wordpress.com


Lepote crnovrškog predela najlepše su u rano jutro, kada se posle svetle vedre noći nebo zaplavi na istoku i bez ijednog oblačka najavi sunce. Tada se magle raspu po dolinama a livade i šume prodišu kroz rosu. Priroda se budi i pojačave damare u našoj duši. Sivilo magle se polako povlači pred plavetnilom i jarkim sunčevim zracima. Dolazi novi dan i tera da uživamo u njemu.

izvor: Fejsbuk, Borski turistički centar





 

 


 
 

2 коментара: