Zlatibor – planinska lepota u bojama zlata

Na pola puta do mora, lep toliko da se zbog njega putovanje prekida samo da bi se udahnuo mirisni dah visokih borova i pokošene trave sa bezbrojnih livada, Zlatibor čeka svakog putnika da se u njega iznova zaljubi.

izvor: vivatravel.rs

Ova velika planina prepuna talasastih visoravni i vrhova koji se nad njima nadnose leži na severu Starog Vlaha, na tromeđi Raške, Hercegovine i Polimlja. A da mu granice oduvek dele ustalasana brda, zna se još od starijih vremena, kad je bio kraj koji je delio Srbiju, Austrougarsku i Tursku.

foto Dejan Knežević

Njegove granice su prepune priodnih lepota i ne zna se koja je lepša od koje.Da li one na severu, gde ga omeđuje reka Sušica, pritoka Đetinje, koja ga sa svojom uskom klisurom i veštačkim jezerom Vrutci deli od planine Ponikve?

izvor: serbianoutdoor.com

Da li na istoku, gde ga oivičava Veliki Rzav i deli od planine Kukutnice?

izvor: panoramio.com

Ili na zapadu, gde ga omeđuju sela Mokra Gora, Semegnjevo i Jablanica, reka Kamišna koja krivuda Kremanskom kotlinom i odvaja ga od Tare i Republike Srpske?

izvor: kremna.rs

Ili na jugu, gde prirodnu granicu Zlatibora čini reka Uvac sa svojim veličanstvenim meandrima i razdvaja ga od planina Zlatar i Murtenica?

foto Nenad Marić

Ova prelepa planina je od najranijih vremena naseljena. Prvo su je otkrili Iliri, pa potom Rimljani, a zatim se ovde doseljavaju Sloveni. Iz tih vremena su i ostaci starih grobalja, takozvane gradine i tumulusi.

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Sve do 19. veka cela oblast bila je deo raške oblasti kao župa Rujno, i to po imenu kržljave biljke ruj neobične crvene boje, koja se koristila za bojenje i štavljenje kože koja se izvozila u Dubrovnik, a koja se i danas može pronaći u nekim zlatiborskim selima.

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Vremenom, ime Zlatibor se sve više ustaljuje. Dok su jedni spremni da veruju da je ono nastalo po zlatnoj boji pašnjaka, što nije verovatno jer pašnjaci nisu toliko stari, drugi veruju u predanje da su doseljenici iz Hercegovine i Crne Gore hvalili zlatiborske šume pune borova. Ipak, najverovatnije je tumačenje da je poteklo od retke vrste belog bora, koji se naziva i zlatni. Jedini preostali primerak ovog drveta se danas može naći još samo u selu Negbine i on je pod zaštitom države.

foto Nenad Marić

Svako ko dođe na Zlatibor prošeta pored jezera na Kraljevim vodama. Prođe obalom ispod visokih borova i uživa u jarkom plavetnilu vode, a kad dođe zima, u njegovoj snežnoj površini ispod koje se plavi led. Retko ko zna da je ono veštačko i da je napravljeno posle Drugog svetskog rata samo radi turističkih lepota, a da ga hladnim vodama puni Obudojevički potok.

izvor: tidatravel.co.rs

Retko ko zna i po čemu je važna Kraljeva česma na njegovoj obali, na kojoj je uklesano ime kralja Aleksandra I i godina 1893. A ta priča je za Zlatibor od velikog značaja jer govori o tome kako je ova prelepa planina postala mesto na koje su svi počeli da dolaze i iznova mu se vraćaju. Naime, on je još od 18. veka bio primamljiv za mondenski svet, ali je tek poseta kralja Aleksandra Obrenovića na Preobraženje i njegov boravak na tadašnjem Kulaševcu, zainteresovala mnoge da počnu da upoznaju Zlatibor.
Zahvaljujući njegovom boravku, ovaj kraj je dobio ime Kraljeve vode, a u njegovu čast podignuta je i česma pored koje će pola veka kasnije nastati i jezero. A posle boravka i kralja Petra I, izgrađeni su mnogobrojni hoteli, drveni letnjikovci, vile i santorijumi jer se verovalo da opojni i čisti zlatiborski vazduh leči mnoge bolesti.

izvor: zlatibor.org

Ali, centar Zlatibora je samo mali komad prirode koji se ovde može udahnuti. Prave lepote zaslepljuju na koju god stranu da krenete i što se više udaljujete od mnogobrojnih kuća i vila, priroda vas sve jače opija svojim čarima.

izvor: zlatiborbudnispokoj.com

Krenete li na sever, ili možda bolje reći, vratite li se, jer mnogi ovim putem zapravo dolaze na Zlatibor, upoznaćete njegove visoke grebene i krečnjačke litice.

foto Vladimir marković

Dolina reke Sušice probija se na mestima gde se zlatiborske serpentine dodiruju sa krečnjacima Tare. Pošto krečnjačke stene bolje propuštaju vodu, ova reka u letnjim mesecima nestaje u kamenu, zahvaljujući čemu je i dobila ime. Ona teče neobičnim tokom, čas ponire, čas izvire, pa se na kraju pojavljuje na svetlosti dana na Ristanovića polju i svoje vode stapa sa Đetinjom u njenoj dubokoj klisuri.

foto S. Jovičić

Na drugoj strani je ravno Braneško polje sa svojim bujnim pašnjacima prošaranim borovima i prava je slika ove pitome planine. Na njemu sunce tako nežno miluje cvetne zaravni da se prosto ne može verovati da Zlatibor može da bude divalj, strm i izbrazdan visovima i izdubljen rekama. Hrastovi i bukve ovde tiho šume, a poneka breza uz potok treperi na vetru.

izvor: opušteno.rs

A u talasastom zelenilu polja nalazi se etno – park Jokino vrelo, sa malim jezerom koje puni planinska reka, puno riba koje mreškaju površinu vode.

izvor: zlatibor.org

Ka istoku Zlatibor dobija svoje pravo planinsko lice. Među visokim vrhovima: Glavudžom, Čukerom, Konjoderom vijuga Crni Rzav. On svoje divlje vode, koje povremeno prave duboki kanjon, nosi u Drinu.

foto Vlada Marinković

I put vodi sve dalje, kroz šumom obrasle padine i grebene od serpentina. Sve dok se u gustom zelenilu u blizini sela Rožanstvo ne pojavi strma staza koja se spušta do velike Stopića pećine. Ona je nedavno otkrivena, a to ni ne čudi je skrivena gustom šumom. Pećina je rečna i vekovima je njene jame dubio Trnavski potok. On na veličanstven način izvire iz njenog ulaza, ogromnog otvora obraslog zelenilom. A nasuprot prirodi, u koju se savršeno uklapa, stoji velika gvozdena kapija koja obeležava granicu imanja porodice Stopić.

foto darkoni ns

U pećini potok utiče ne samo na oblike nego i na temperaturu, pa je u njoj leti toplo, a zimi hladno. I tako je još od davnog ledenog doba, u kome je nastala i u kojoj debeli krečnjački slojevi veći od 100 metara grade nekoliko različitih celina. Svaki od njih ima slikovit naziv: Svetla i Tamna dvorana, Velika sala sa kadama, Kanal sa kadama i Rečni kanal. Iako u njoj nema mnogo ukrasa, pećina je poznata po takozvanim duruzima, otvorima na tavanici, po vodopadu Izvor života, ali najviše po nizu bigrenih kada koje se ubrajaju među najveće i najdublje u Srbiji. One često umeju da budu poplavljene, a neke od njih su se pretvorile u prava podzemna jezera.

izvor: zivetisaprirodom.info

I sve tako do sela Sirogojno. U njemu najlepša je priroda stopljena sa uhvaćenim starim dahom Srbije, koji kao da je u Starom selu zauvek stao. U ovom muzeju pod otvorenim nebom prikazan je sav život nekadašnjeg zlatiborskog sela. Sve seoske kuće sa detaljima iz domaćinstva, kao i prateći objekti u dvorištima su autentični i preneti u ovaj nesvakidašnji muzejski prostor. Od predmeta koji se izrađuju u starim grnčarskim, kačarskim, tesarskim radionicama, preko talasastih padina na kojima raste sočna zelena trava, pa sve do drvenih taraba i čuvarkuća na krovovima kućica, stvara pravu planinsku idilu u kojoj jedino nedostaju zvuci pastirske frule i blejanje ovaca po pašnjacima, pa da se vreme zaista vrati unazad.

foto Jelena Dilber

U ovom delu Zlatibora, kod sela Gostilje, koje je dobilo ime po nadaleko čuvenom gostoprimstvu svojih meštana, naizgled niotkuda, kao i svaka prirodna lepota, izvire veliki vodopad. Na Gostiljskom potoku, u idiličnoj netaknutoj prirodi, voda se survava sa 20 metara prskajući po okolnim stenama i kamenju koje svojom jačinom drobi.

foto Tamara Ristić Kuburović

Prema predanju, u virovima podno visokog slapa i danas se kupaju vile. I nije to tako teško zamisliti. Pogotovo kada se voda koja preliva stene obrasle mahovinom zasija pod sunčevim zracima, a bistri brzaci nose dah studene vode. Pa i kad padne sa visoke stene, potok nastavlja da pravi nove brzake, kaskade i virove. Pa priroda postane veličanstvena u spoju vode, krasa, starih stabala i mostića sa kojih se pruža pogled od koga zastaje dah.

izvor: vilapina.rs

Pored vodopada, selo je poznato i po tome što se u njemu nalazi kuća Dimitrija Tucovića, jednog od prvih socijalista u Srbiji. Ova starinska zlatiborska brvnara kao da čuva i dalje dah starih vremena.

izvor: zlatibor.org

A među šumama i livadama zelenih brda, prepunih krečnjaka i uvala pod Čigotom, skriva se najlepše cveće Zlatibora. Ovde sve vrvi od šarenila lekovitih biljaka lincure, hajdučke trave i majčine dušice, a kad dođe proleće, sve se do izvorišta Ljubiške reke zamiriše od narcisa i zelenkada u cvetu.

izvor: wikimedia.com

 
A pod njenim padinama, na Carevom brdu izvire Crni Rzav, koji teče preko celog Zlatibora. Ime je dobio po crnim serpentinama na dnu svog korita koji mu daju tamnu boju, a zahvaljujući tome je i voda leti toplija.

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Pa sve dalje ka jugu izdiže se Brijač, najviši vrh ove oblasti, koji Zlatibor već spaja sa vencem planine Murtenice.

izvor: skyscrapercity.com

Još jedno po prirodnim lepotama čuveno mesto Zlatibora su Vodice, idilični proplanci obojeni zelenom bojom trave, plavom bojom reke i prepuni senki borova pod kojima se kriju gljive i livadsko cveće.

izvor: vivatravel.rs

A putem dalje u planinskom zelenilu ugnezdilo se selo Dobroselica. Ono je poznato po crkvi – brvnari, kakvih nema još mnogo u ovom kraju. Dobroselička je najlepša od njih i izgrađena je početkom 19. veka. Prema legendi, podigao je jedan hajduk, pa su je zbog njega Turci zapalili, ali je od potpunog uništenja spasila iznenadna kiša. Svoj današnji izgled dobila je kada je u prošlom veku obnovljena, pa iako je starinsku šindru zamenio crep na krovu, to nije mnogo zatomilo dah starog sela.

izvor: srbijatop10.com

Na zapadu preko prostranih pašnjaka, suvata na kojima lenjo pasu šarene krave i zakosa sa velikim stogovima sena rasipaju se bezbrojne vrste lekovitog bilja. U proleće se tu sve šareni od raznobojnog cveća i sve vrvi od pčela i drhtavih krila leptira.

foto Salih Spahija

Na putu ka Semegnjevu, u podnožju šumovitih brda prepunih bukava i hrastova, prošaranih četinarima po kojima skakuću veverice, smestilo se etno – selo Zlatiborska jezera. Među drvenim mostićima i vodom koja žubori ispod kućica u starinskom stilu, sunce nekako lepše sija i topao vetar mreška vodu. U maloj uvali među brdovitim padinama miriše planina i neki stari dani.

izvor: sigurnazona.net

Pa putem sve dalje i dalje, ka Semegnjevskoj gori, brdovitom delu Zlatibora, preko koga u rano jutro umeju da prelete magle, dok se iznad njih kao iz belog mora izdiže vrh Viogor.

izvor: zlatibor.org

Na njemu izvire reka Kamešina, koja krivuda ka Mokroj gori. Na njegovim padinama se skriva i prelepi vodopad Veliki skakavac, koji ponire ka zemlji sa 25 metara. Do njega se teško stiže, ali napor se isplati. Pogled na vodopad je veličanstven i on s pravom predstavlja jedno od 88 šarganskih čuda.

foto G. Paunović

Ka jugu put vijuga kroz kupasta zlatiborska brda, koja umeju i strmo da padaju do tesnih klisura potoka i reka. Jedno od najpoznatijih je Šumatno brdo, danas golo, ali nekada sigurno obraslo šumom. Još uvek nije jasno šta ga je takvim napravilo, ali se sumnja da je bujno drveće uništio veliki požar koji je zahvatio Zlatibor početkom 19. veka.

foto Jelena Dilber

Ipak, ovo brdo je najpoznatije po spomeniku obelisku koji se uzdiže na njegovom vrhu, a posvećen je streljanim ranjenicima na Palisadu u Drugom svetskom ratu, kao i narodnom heroju Savu Jovanoviću Sirogojnu.

foto Jelena Dilber

I nije ovo brdo jedino sa oblikom kupe. Pun ih je Zlatibor, a njihovim dolinama valjaju se nanosi koji teku sa vodom, istanjene stene granita i serpentina, koje se spiraju u njihovim hladnim vodama. Na livadama i talasastim padinama mogu se naći stubline, šuplja stabla bukava, ukopana u zemlju, puna bistre izvorske vode, sa sitnim kamenjem na dnu, koje i čini da voda bude čista.

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Putujući kroz zlatna brda i pašnjake sa pokojom kravom koja lenjo pase i uživa na suncu, pa uz veseli Ribnički potok prepun boja, koji se provlači niz retke četinare, pogled se odjednom širi i pred njim se proteže veliko jarko plavetnilo – Ribničko jezero. To je najveće jezero na Zlatiboru, i to veštačko, jer prirodnih ionako nema. Napravljeno je na reci Crni Rzav i služi za snabdevanje vodom. Koliko je čisto svedoče najrazličitije vrste riba koje žive u njemu, pa je po njima i dobilo ime.

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije

Put do Tornika sav je idiličan, prepun prostranih proplanaka, livada zlatne boje šarenih od cveća koje raste i uz put, ispresecanih planinskim potocima i omeđenih borovima. Ponekad ovaj najviši vrh Zlatibora ume da bude pod maglom. Ali, najčešće je obasjan suncem, i zimi, kad se pretvori u skijaški centar i leti, kad žičare u tišini odmaraju čekajući novu skijašku sezonu, a naokolo mir narušava samo zujanje pčela i vetar koji šušti kroz grane borova, jela i smrča i povija visoku travu.

izvor: zlatibor.org

A na njegovom vrhu kao da je krov sveta. Srbija pod nogama, a pogled puca na sve strane. Pa se u daljini na horizontu plave obrisi planinskih venaca Durmitora, Jahorine i Tare, modra fleka Ribničkog jezera, visoke kupe Čigote i Murtenice i sela rasuta poput svilenih bombona Semegnjevo, Jablanica, Dobroselica. Priroda pod modrim nebom diše kroz svu svoju lepotu.

izvor: Fejsbuk, Turistički adresar

Na njegovim padinama u gustim šumama sve do sela Jablanica i prevoja Borova glava skrivaju se mnoge životinje. Od vukova, na koje se svake godine organizuje hajka, preko divljih svinja, lisica, jazavaca, zečeva i prepelica. I sve su one na meti lovaca, pa im je svaki dan borba za život.

izvor: satelit.rs

Visoko na plavom nebu stalno nadleću orlovi krstaši i beloglavi supovi, svraćajući iz kanjona Uvca na visoke grebene Zlatibora. Dok duboko dole, ispod njih, među senovitim šumama Jablanice i četinarima koji bacaju velike senke, skrivaju se šumske jagode, maline, kupine i borovnice. A na granama ptice pevačice omamljuju svojom pesmom. Priroda ovde rasipa svoje lepote i spokoj.

foto Brano Rudić

I u selu Jablanici postoji crkva – brvnara. Podignuta u 19. veku, i kao i ona u Dobroselici, takođe je sagrađena od drveta. U njenom okruženju je i niz manjih drvenih građevina koje su podigle istaknute porodice iz sela. One se nazivaju sobrašicama.

izvor: superodmor.rs

A na južnoj ivici Zlatibora, na samom rubu kanjona reke Uvac, nalaze se dva manastira. Smatra se da se nekada davno na mestu jednom od njih nalazila crkva Janja, poznata kao jedna od zadužbina Nemanjića koja se spominje u čuvenoj narodnoj pesmi “Miloš u Latinima”.

izvor: klubputnika.org

O tome svedoče ruševine starog manastira koje ukazuju da je nekada bio veoma bogat i da je posedovao mnogobrojne vinograde i pašnjake. Na tim ruševinama ponovo je podignut manastir Uvac krajem prošlog veka, posvećen rođenju Presvete Bogorodice.

izvor: vizijadanas.com

Drugi je takođe na meandrima i bespućima Uvca. To je manastir Dubrava, nekadašnji metoh crkve Janje. Ona je bila jedna od mnogih bogomolja u dolini Uvca podignuta radi zaštite od bosanskih jeretika bogumila. Takođe je uništena, a odskoro i obnovljena.

izvor: panoramio.com

I tu se završava Zlatibor i počinju neke druge planine, neki drugi putevi i neke nove reke i brda. I dok se još jedan suton gasi i rasipa svoje purpurne boje između neba i tla, ostaje nam da udahnemo život koji izvire iz tople zemlje i jarkog sunca i dočekamo još jedan novi dan koji nam nosi još čuda kojima nas priroda iznova i iznova daruje.

izvor: Fejsbuk, Čarolije Republike Srbije