Poluostrvo Jamal – kroz ruske tundre do kraja sveta

Rusija, ogromna zemlja, proteže se svojim veličanstvenim prostranstvima na dva kontinenta – Evropu i Aziju. Granicu među njima pravi gorostasni planinski venac Urala i istoimeno jezero. A na mestu gde se ova velika planina spaja sa obalom Karskog mora, nalazi se veliko poluostrvo Jamal, zemlja tišine, večnog leda, tutnjave brzih nogu irvasa i tradicije nomadskih naroda.

izvor: gazprom.ru

Ovo daleko bespuće puno beline i jakih vetrova koji rasipaju napadale snegove dobilo je ime upravo od svojih starosedelaca Neneca. I ono ga najbolje opisuje – na njihovom jeziku Jamal znači “kraj sveta”.

izvor: yamal.ru

I zaista, u nepreglednim ravnicama i močvarama, malim jezerima i rekama zaleđenim u većem delu godine izgleda kao da nema života i kao da posle ovih ledenih bespuća ne postoji više ništa.

izvor: yamal.ru

Njegove obale sa ledenim talasima zapljuskuje ogromno Karsko more, i samo deo Severnog ledenog okeana. Ono je tokom najvećeg dela godine zaleđeno, a na obalama Jamala omeđeno je velikim šelfom, ispod čije površine se nalaze ogromne rezerve prirodnog gasa i nafte.

izvor: turizm-puteshestvuem.ru

Sa jedne strane more ga dubi sve do velike delte na ušću Oba u Opski zaliv i deli od Gidenskog poluostrva. Na ovim obalama je najveća luka Jamala, Novi Port, napravljena početkom 20. veka od nekadašnjeg ribarskog sela koje je bilo sigurna luka za prekomorske i rečne brodove.

izvor: vesti.ru

Sa druge strane poluostrva visoki obronci Polarnog Urala silaze do Bajdaračkog zaliva i dele Jamal od evropskog dela Rusije i Jugorskog poluostrva.

izvor: spbonk.ru

Na severu ga od arktičkih ledenih prostranstava deli samo ostrvo Beli, a dalje je bespuće Severnog pola, nepregledne vode prepune santi leda, vetrova koji mrznu sve pred sobom i tame koja zimi zaogrne čitavo prostranstvo dok čeka da ga Zemlja ponovo okrene ka Suncu. Zato mu i ime “kraj sveta” zaista pristaje.

izvor: fedpress.ru

I samo poluostrvo je u okviru Polarnog kruga. Po tome je drugačije od ostatka sveta jer mu mesto na kome se izdužilo određuje i klimu i sudbinu.

izvor: yamal.ru

Od najdavnijih vremena ova zemlja je prekrivena ledom. Kada je u ledeno doba on počeo da se povlači na krajnji sever i ostao još samo na planinama u vidu glečera, Jamal je bio jedan od krajeva sa koga se najkasnije povukao ka svojoj severnoj ledenoj kapi, ali je ostao tik uz njega. Zato je večita belina za sobom ostavila neobičnu pustoš – tundru.

izvor: topcrop.ru

Kada su istraživači počeli da ga otkrivaju, bili su zadivljeni lepotama priode koje su, iako surove, ostavljale bez daha. I sve ih je mamilo da idu napred iako su mnogi ostajali večno zarobljeni u snežnim bespućima Sibira.

izvor: yamal.ru

A kasnije, u 16. veku, ruski car je naredio pohod na zemlje velikog Oba. On je uspešno izveden tako da se početkom 17. veka pojavilo i prvo utvrđenje Obdorsk, na kome je kasnije podignut veliki grad Salehard.

izvor: salehard.ru

Duboko na kopnu Jamala, ispod površine ovih nepreglednih ravnica, skriva se večno zamrznuta kora, ostala još iz ledenog doba, a duge zime, koje traju od oktobra do juna, kratka prohladna leta i jaki hladni vetrovi omogućavaju da to ostane zauvek tako. Jedino se uz obale reka i jezera led otapa u kratko arktičko leto, ali samo u tankom sloju. Ipak, i to je dovoljno za biljke i životinje da u sebe udahnu život.

izvor: umeda.ru

Ni padavina nema mnogo, ali kad nekoliko puta u godini napada sneg, ne topi se do leta, pa onako visok prekrije svu zemlju svojim plavičastim sjajem pod niskim suncem na obzorju.

foto Kamil Nurejev

Ova beskrajno ravna i polugola zemlja ponegde je prošarana šumama breza i patuljastih vrba, ali i obdarena mnogobrojnim jezerima. Najveće od njih je Jambuto, koje vodu dobija od Zelene reke, a iz njega ističe najveća reka Jamala, Mordijaha, koja se sa svoja dva rukavca uliva u Karsko more i nosi sa sobom otopljene snegove.

izvor: rutraveller.ru

Njegove vode su prepune ribom, obale obavijene tajgom, močvarama i barskim biljkama, a svuda okolo su sibirski borovi, jele, ariši i breze. Visoka vlaga koja izbija iz zemlje natopljene vodom daje ovom kraju više života nego hladna i surova tundra.

izvor: smotra.ru

I reke su ovde mirne i spore i zamrznu se već u ranu jesen, pa do leta ostanu zaleđene do samog dna. A kad u nekoliko sunčanih meseci njihove vode počnu da se tope, poplave okolnu golu zemlju sa tek izniklim niskim kržljavim biljkama.

foto Kamil Nurejev

Najznačajnija od njih je Juribej, koja nastaje iz dve manje reke koje otiču iz mnogobrojnih jezera beskrajne ravne tundre. Veći deo godine je pokrivena ledom, a svoje vode spaja sa Karskim morem u Bajdaračkom zalivu.

foto Igor Podgorni

Ali, nemojte da vas zavara ovaj naizgled neprijateljski kraj. U njemu ima života na pretek. I ne samo biljnog i životinjskog nego i ljudi. Priroda uvek pokazuje kako je žilava i nepredvidiva i kako njenu selekciju uvek prođu najjači.

izvor: yamal.ru

Zbog niskih temperatura i kratkih sunčanih dana drveće ne može da izraste kao na drugim mestima naše planete. Zbog toga je tundra i dobila ovo ime, jer na laponskom jeziku znači “ledina bez drveća”. Najtiša je zimi, kad se sunce uopšte ne izdiže iznad horizonta, pa je sve prekriveno belinom nad večno smrznutom zemljom.

izvor: smotra.ru

Zato je živom svetu važno leto, da na najbolji mogući način žudno iskoristi svetlost koja se rasipa po ispošćenoj zemlji.

izvor: distant-lessons.ru

Cela tundra se u to vreme sva razbukta najlepšim bojama kad se probude patuljaste biljke i cvetovi i kad sunce obasja mahovinu i lišaj.

izvor: desktopwallpapers.ru

Da je na ovoj večno smrznutoj zemlji uvek bilo života pokazuju i ostaci pronađenog mladunčeta mamuta starog 37 hiljada godina.

izvor: all-about-russia.ru

A danas po njenim snegovima gaze irvasi i polarne lisice, predatori obmotani debelim krznom postavljenim potkožnom mašću. Priroda im je napravila skraćene njuške, repove i uši da se ne bi smrzli i tako ih prilagodila surovim uslovima ledenog severa. Njihova hrana su leminzi i sitni glodari koji se skrivaju u šupljinama ledene kore.

izvor: hdwallpapers.ru

Pa dok po jezerima pliva retka vrsta guske crvenovoljke i dugorepe patke, nebo preleću veliki sibirski ždralovi.

izvor: yamal.ru

Preko zime je sve pusto, ali zato u leto sve vrvi od miliona ptica selica i biljaka i životinja koje se žudno okreću ka suncu i upijaju njegovu blistavu svetlost. A i hrane tada ima u izobilju jer insekti svoje larve polažu pod ledom koji se stvara na površini bara, pa je najslađi zalogaj iščeprkati ih iz ustajale vode.

izvor: natureworld.ru

A da ovde mogu da opstanu i ljudi, dokaz su nomadski narodi Nenci i Kanti, čiji su neizostavni pratioci irvasi, koje su pripitomili i drže ih kao domaće životinje, koriste za vuču, ali se i hrane njihovim mesom i od njihove kože prave sebi toplu odeću i obuću i šatore koji ih štite od ledenih jamalskih vetrova.

izvor: russiatrek.org

Ali, da priroda ima večnog neprijatelja u čoveku, pokazuje eksploatisanje prirodnog gasa i nafte, kojih u ovom području, pokazala su istraživanja, ima toliko mnogo da bi Rusiju time mogli da snabdevaju narednih sto godina. To ugrožava i stanište životinja i dovodi do topljenja leda, ali i promene u klimi. Cela priroda se tako opasno menja.

izvor: yamal.ru

Otada su počele da se pojavljuju i neobične promene u samoj zemlji. Pre nekoliko godina otkriven je veliki duboki krater, koji je podstakao maštu znatiželjnika iz celog sveta pa su otpočela nagađanja da li je ponor dubok 60 metara posledica pada meteora ili čak NLO-a. Međutim, istraživnja su pokazala da je on posledica eksplozije usled nagomilavanja pritiska podzemnih gasova, a sve zbog globalnog otopljavanja i porasta temperature u ovom delu Sibira. Visok nivo metana tako je napravio nekoliko manjih kratera na Jamalu.

izvor: nlo-mir.ru

Ali, dok još priroda isteruje svoje, možemo biti mirni. I zamisliti kako izgleda noć jednog Neneca pod otvorenim nebom preko koga se kao plava, zelena i crvenkasta zavesa vijori polarna svetlost. I dok su za nas nešto uobičajeno izlazak i zalazak sunca, za njega je to igra svetlosti na tamnom nebu. I iako mu priroda mnogo toga uzima i daje hladnoću, led i tamu, opet mu daje i lepotu istrajnosti, jednostavnog života i spajanje sa njom samom, a to je i suština čoveka kao živog bića.

izvor: yamal.ru