Kanjon Morače – zastrašujuća lepota crnogorskog krša

Među gorostasnim krševitim planinama u srcu Crne Gore, prepunim visokih nazubljenih vrhova, izvire reka neobične lepote. Morača započinje svoj put među surim stenama i oštrim krečnjacima koje mrvi najvećim delom toka da bi se na kraju razlila u Skadarsko jezero tako velika i mirna da niko ne bi ni pomislio da mnogo opasnih litica zapljuskuju njene nemirne vode.

izvor: srbijadanas.com

Njen početak skriva se među obroncima Moračkih planina.

izvor: panoramio.com

Među najlepšim crnogorskim vrhovima, snegovima koji se slivaju u podnožja veličanstvenih stena i gromada, od dva potoka, Rzačkog i Javorskog, nastaje Morača.

izvor: youtube.com

Na početku je divlja i uz huk pada niz obronke Rzača i Velikog Žurima, pa polako, ispod najvišeg vrha Moračkih planina, Kape Moračke, počinje da dubi svoje kameno korito.

izvor: summitpost.org

Iza malog mesta Ljevišta sliva se u dolinu i među Moračkim planinama, koje ostavlje iza sebe, dubi put koji ih razdvaja od visoke Sinjajevine.

izvor: panoramio.com

Ova planina je sva u kontrastima. Prelepa u svojoj divljini i veličanstvenim oblicima stena, veoma strmih litica, kraških polja od kiša, snegova i vetrova izbrazdanog krečnjaka, ima i najveće crnogorske pašnjake, osunčane travnate padine i bujne šume.

izvor: summitpost.org

Nastala tokom ledenog doba kretanjem lednika sačuvala je iz tih pradavnih dana svoje oštre vrhove i doline Tare, Morače, Tusinje i Bukovice. Morača svojim brzim planinskim vodama dubi njene strane podno Babinog zuba, najvišeg vrha Sinjajevine.

izvor: summitpost.org

I odmah potom, u blizini Crkvina, počinje kanjon Morače, jedan od najfascinantnijih predela Crne Gore. Ovde reka počinje tako duboko da ponire u uske useke među stenama i planinama da se njena plava pruga samo naslućuje u provalijama.

izvor: panoramio.com

Sa tunelom koji označava početak ovog zastrašujuće lepog kanjona, počinju lepote koje oduzimaju dah.

izvor: foto Muratović

U nadmudrivanju čoveka i prirode, puta koji na samoj ivici kanjona prkosi njegovoj dubini i na samim obroncima planina prkosi njihovim strminama i visinama, skriva se veličanstven predeo u kome se smenjuju tama i svetlost, kamen i nebo, zastrašujuća lepota.

foto Mihaela Erbanova

I ta borba prirode da zavlada svojom surovošću i čoveka koji bi da je ukroti i pokori kao da ovde bespoštedno i neprestano traje.

izvor: foto Muratović

Ona se ogleda u ukupno 32 tunela, od kojih neki prolaze kilometrima kroz kamenu utrobu planina, a neki su tek lukovi prosečeni kroz veliku stenu.

foto Ivan Martineti

I ne samo kroz tunele, put se stalno premešta čas na jednu, pa na drugu stranu gorostasnih litica, preko mostova i vijadukata, oštrim krivinama koje zamiču za velike krečnjačke obronke i iza kojih ponekad izgleda kao da nema više ničega.

izvor: panoramio.com

A tamo čekaju nove lepote, novi mostovi, nove stene sapete čeličnim mrežama, kojima čovek opet kroti prirodu ne dajući joj da odlama kamenje koje se survava u duboku reku.

izvor: foto Muratović

I tu, u tom velelepnom masivu u koji se useca reka ugnezdila se zaravan na samoj ivici kanjona. Na njenom bujnom zelenilu se beli manastir Morača.

foto G. Andrić

Sagrađen u 13. veku od strane Stefana Nemanjića, sina kralja Vukana, stoji kao neka svetlost u tami izvan zidova kanjona. U okviru njega se nalazi Saborna crkva posvećena Uspenju Bogorodice, a najviše je poznat po freskama iz života proroka Ilije koje krase ovu prelepu građevinu raškog stila. Rušen i obnavljan, mesto mnogobrojnih istorijskih sabora, u svojoj lepoti i belini konačno je zablistao krajem 20. veka.

izvor: panoramio.com

Ali da samo načas krade proplanak od ljutog krša svedoči i obližnji vodopad Svetigora, koji sa više od 50 metara huči u vodi planinskog potoka i obrušava se u Moraču.

izvor: panoramio.com

I put vodi sve dalje, ka novim krivinama i usecima koje čas osvetli sunce čas potamni hladovina. A daleko dole u dubini huče vode koje vekovima nose kiše i snegove i prave svoj put.

izvor: panoramio.com

Naizgled iste stene, strme i hladne, ali ipak su od nove planine sa svojim beskrajno visokim liticama. Sada već Morača dubi podnožje Maganika, prelepe planine poznate po nepristupačnom vencu vrhova, opasnih i oštrih dok streme ka nebu, dok u svom podnožju čuvaju rasute katune koji leti ožive.

izvor: panoramio.com

Pa krivinu po krivinu, tunel po tunel, niz krševitu Đurđevinu, put vodi de sela Međurečje, koje je ime dobilo po rekama koje se ulivaju u Moraču i presecaju dubok kanjon puneći ga vodama sa udaljenih planina.

izvor: panoramio.com

Prva sa desne strane Morači dolazi Mrtvica, reka koja izvire ispod maganičkog vrha Žuta greda i dubi svoj velelepni kanjon u podnožju ove planine.

foto Predrag Rakonjac

Najpoznatija je po čuvenim Mrtvičkim gredama, stazi koju je kroz stenu probio general Danilo Janković krajem 20. veka da bi spojio sela Mrtvo Duboko i Velje Duboko.

izvor: andreasmoser.wordpress.com

Odmah posle nje, sa leve strane,dolazi Sjevernica sa Ostrovice. Tako Morača dobija novu snagu da nastavi ka najlepšem i najopasnijem delu kanjona.

foto Milan Marić

Odavde počinju Platije, duge nekoliko kilometara, koje svojim skoro vertikalnim liticama, stešnjenim između najvišeg vrha Maganika, Međeđevog vrha s jedne i Vilinog kola s druge strane prave uzan klanac iz koga se sa obale Morače nebo pretvara u tanku plavu traku dok sunce jedva dopire do njenih voda.A iznad svega u luku koji spaja dve obale propinje se most Pjenavac.

izvor: panoramio.com

U ovom kontrastu strmih litica, igri sunčevih zraka i tame, zelenih šuma i plave reke u dubini, a u daljini, kad se pogled otvori između gorostasnih stena, sjaju belih vrhova Bjelasice, ova lepota postaje i zastrašujuća.

foto Vladan Rovčanin

A kao da su tu da bi razbile sivilo stena, u toplim danima nabujaju biljke u svom jarkom zelenilu. Iz pukotina kanjona izbijaju bukve, hrastovi, čempresi, oleanderi i nisko grmlje lovora. Oni puštaju korenje u krečnjačku koru u kojoj se se skuplja voda koja curi niz planinu. Priroda i u surovim uslovima nosi život. Pa kad sve zazeleni i nabuja reka se više nimalo u tesnacu ne vidi.

foto Stanislav Gos

I ne zna se da li je lepše u rano jutro kad se nad dubokim klancem bore zraci zore sa maglom koja pred njima beži ili  u zimu kad snegovi obaviju kamene vrhove a nebo posivi poput stena kanjona ili kad u vrelim letnjim noćima buknu požari i zapali se retko nisko rastinje po visokim obroncima pa izgleda kao da gori i samo nebo.

izvor: foto Muratović

A reka teče dalje, i kanjon se malo širi pa se opet sužava, sad ispod visoke Prekornice koja omeđuje obale strmim stranama, nazubljenim rebrastim vrhovima i dubokim vrtačama. Ova gorostasna planina samo je uz Moraču ogoljena,ali su po njoj razasute bukove šume i retka vrsta bora – munika, koja raste samo na Balkanu.

izvor: prekornica.me

Sa nje se slivaju snegovi i kiše i padaju ka dubokim gudurama i samom koritu Morače. Tada ona raste, udara u stene i postepeno ih produbljuje. I tako već hiljadama godina.

izvor: foto Muratović

Ali, i kanjon ima svoj završetak. Kod sela Dromira on se postepeno širi i otvara ka nebu da upije njegovu svetlost i da plava reka zasvetluca na suncu i ugreje se na njegovim zracima.

izvor: panoramio.com

Pa ipak samo nakratko, reka se opet skriva u dubini dok je nadvisuju prekornički vrhovi, a sa druge strane pruga koja vijuga na obroncima Žijova.

foto Igor Stojović

Ova veličanstvena planina je najmanje poznata i u najudaljenijem je planinskom području Crne Gore.To je razlog zašto su je planinari osvojili tek devedesetih godina 20. veka. Najbliža Prokletijama, mnogi je smatraju njenim ogrankom, omeđena je Moračom i njenim pritokama Malom Rijekom i Cijevnom.

foto Igor Stojović

Ispod njenih najviših vrhova, Surdupa i Štitana, izgrađen je deo pruge Beograd – Bar, sa koje se pruža veličanstven pogled na vrhove Prekornice, Maganika i Moračkih planina dok duboko na dnu oko posivelih stena kruži reka koja nije veća od vijugave trake po zemlji.I sve je tako divno i zastrašujuće, kao da se u ove omamljujuće predele gleda sa samog neba.

foto Vladan Šćekić

I tako Morača stiže do Bioča i polako izlazi iz svojih useka i strmih obala, plava i blistava, spremna da se raširi i odahne u svom koritu i nastavi dalje.

izvor: panoramio.com

Baš na tom mestu čeka je Mala Rijeka da svoje vode pomeša sa njenim. Ona nosi žijovske snegove i tišinu svog kanjona pod najvišim železničkim mostom u Evropi.

izvor: panoramio.com

Odatle Morača postaje mirna i kad se blizu Podgorice, pod ruševinama Duklje, spoji sa Zetom, ulazi u Zetsku dolinu, ona je prava ravničarska reka, široka i spora.

foto Predrag Lakušić

Zeta joj je najveća pritoka i njene hladne vode u dugom toku često izbijaju na površinu i poniru u dubine zemlje, sve od izvora na čuvenoj Glavi Zete.

izvor: panoramio.com

A onda reka ulazi u najveći grad Crne Gore, njenu prestonicu Podgoricu. I dalje ravničarska, mirna i spora, protiče ispod mnogobrojnih mostova, kako onih starinskih kamenih, tako i najmodernijih, koji kao da prkose vremenu koje neumitno teče, baš kao i Morača pod njima.

izvor: aero-travel.org

U samom srcu grada koji počiva na kamenu,ispod istoimenog srednjovekovnog utvrđenja, sa Moračom se spaja reka Ribnica.

izvor: panoramio.com

I sve dalje, Morača širi svoje obale, primajući Sitnicu, koja svoj kratki tok završava u njoj i Cijevnu, koja stiže sa visokih Prokletija, i sama iznurena snagama koje troši praveći duboku klisuru.

izvor: flickr.com

A onda, već blizu velikog Skadarskog jezera, mesta na kome se razliva u njegovom beskrajnom plavetnilu, Morača mu u velikoj delti donosi svoje bistre vode.

izvor: panoramio.com

Na sprudovima i obalama punim lokvanja, pelikana i retkih ptica, ova sada velika i mirna reka kao da se nikada ne provlači kroz stene, krečnjačke litice i grebene koje razdvaja svojom dolinom, ponekad plava poput mora, ponekad zelena poput najlepših smaragda. A reka teče kao i život, ponekad kroz tesnace, ponekad kroz mirne obale, ali uvek neumitno ka svom kraju, baš kako je priroda u svojoj savršenosti i napravila.

foto Milan Rapajić