Planina Triglav – tamo gde se grle vrhovi i nebo

Svako ko je pre devedesetih godina prošlog veka išao u školu, znao je za Triglav. I ne samo tek tamo nešto čuo nego morao da u svako doba dana i noći izdeklamuje da je Triglav najviši vrh SFRJ sa svojih ogromnih 2864 metra. I ne samo to. Gledao nas je sa grba SR Slovenije i po njemu je bila prepoznatljiva i ta mala republika i ona velika i lepa zemlja.

izvor: tnp.si

Od tada se mnogo toga promenilo. Velika zemlja se razbila u paramparčad kao da je nikada nije ni bilo, ni ne uči se kao nekada pre, ali zato su neke stvari ostale iste – Triglav se i dalje šepuri na svojim visinama, krševit i lep na modrom nebu, a često skriven među oblacima. I još je na grbu i zastavi Slovenije kao njen najviši vrh i najlepši simbol.

izvor: tnp.si

I ne samo njen već i najviši vrh Julijskih Alpa, velikog masiva povezanog beskrajnim nizom planinskih venaca koji se protežu kroz Sloveniju i Italiju, zemlji zahvaljujući kojoj su ponele naziv po rimskom vladaru Gaju Juliju Cezaru.

izvor: tnp.si

U Sloveniji ih obrubljuju reke Sava i Soča, a između gorskih grebena leže duboke kotline i sutjeske stvorene od lednika. 

izvor: tnp.si

Njoj pripadaju najjužniji izdanci ovih očaravajućih alpskih gorostasa. Savskom dolinom Julijske Alpe odeljene su od Karavanki na severu i sa njima prirodno sraslih Savinjskih ili Kamniških Alpa na istoku. A tajna kako su njihovi veličanstveni vrhovi tako oštri leži u činjenici da su građeni od krečnjaka.

izvor: tnp.si

Triglavu je ime simbolično jer slikovito kazuje ono najjednostavnije – lepotu tri vrha koja kao da su se posle velikih nabiranja i lomljenja okamenila u jednom trenu burne Zemljine prošlosti.

izvor: tnp.si

Tesno vezana za impozantna tri vrha je i legenda o Zlatorogu, koju je u 19. veku prvi zapisao i svetu otkrio slovenački prirodnjak Karel Dežman u 19. veku. Stara priča kaže da je Zlatorog zapravo bio kozorog koji je imao svoje carstvo na najvišim vrhovima Triglava. Upravo ovde se nalazilo i blago koje je bilo moguće pronaći samo uz pomoć zlatnih kozorogovih rogova.

izvor: mattdemino.com

I baš u to vreme mladi lovac iz doline Trente se zaljubio u jednu mladu i lepu devojku i udvarao joj se poklanjajući joj najlepše triglavsko cveće. I ona se zaljubila u njega, ali sve se promenilo kada se jednog dana u njihovom kraju pojavio bogati venecijanski trgovac koji se zagledao u devojku i počeo da je obasipa zlatnim nakitom i raznim vrednim poklonima. Ona se zanela sjajnim darovima i podsmehnula mladićevom siromaštvu. Očajan, mladi lovac je zajedno sa još jednim drugom, Zelenim lovcem, odlučio da promnađe Zlatoroga, ustreli ga i uz pomoć njegovih rogova pronađe blago, nadajući se da će bar tako moći da izleči slomljeno srce. 

izvor: tnp.si

Brzo su ga pronašli jednog ranog jutra i zapucali. Ranjen, kozorog je sporo bežao, a oni su ga pratili. Odjednom je pao i ostao da leži na visokoj strmoj litici da bi na njoj sačekao smrt. Kada mu je mladi lovac prišao, iza najopasnije stene je ugledao najšarenije alpsko cveće i lekovito bilje. Najlepše od svega bile su triglavske ruže, koje je Zlatorog ostavljao za sebom jer su rasle iz svake kapljice njegove krvi. Dok ga je Zeleni lovac požurivao da ubije kozoroga i uzme mu zlatne rogove, mladić je kao opčinjen gledao u cveće. To ga je koštalo života. Zlatorog je pojeo jednu ružu nastalu od njegove krvi i ona mu je vratila životnu snagu. Potrčao je prema mladiću, udario ga rogovima i gurnuo u duboku provaliju. Tako je reka Soča odnela mladićevo telo u dolinu Trente, u mesto u kome se rodio. Kao spomen na ovu davnu legendu danas se nalazi statua Zlatoroga na obali pokraj Bohinjskog jezera. 

izvor: tripadvisor.com

Nauka kaže da Triglav i alpski vrhovi koji ga okružuju nisu oduvek izgledali ovako. Lepota ovog krajolika razvijala se čitavih dvesta miliona godina. I nije se odjednom stvorio krečnjački talog visokih Julijskih Alpa, naprotiv. Ovde je nekada davno bilo veliko more u čijoj se vodi rastvarao kalcijum i polako na morskom dnu taložio izumrle stanovnike svojih dubina.

izvor: tnp.si

Zato i danas u stenama triglava stoje okamenjeni oblici školjki, puževa, morskih ježeva i šarenih korala.

   

izvor: tnp.si

Naučno je dokazano da su stene Triglava nekada davno nastale u blizini ekvatora, ali ih je snaga Zemlje i kretanje tektonskih ploča izgužvalo, ispreturalo i odgurnulo do današnjeg mesta, baš tu gde su se formirali venci Alpa.

izvor: tnp.si

Ali nemojte misliti da je ovo danas konačna slika. Naprotiv, proces erozije koji nagriza i spira zemlju sa triglavskih stena i danas  menja izgled planina. 

izvor: tnp.si

A ako još pridodamo kišu, sneg i led, možemo samo da zamislimo kakve se sve burne scene odvijaju pod zemljom  ispod pukotina i kroz lavirinte beskrajnih jama i rupa.

izvor: tnp.si

Da je ovaj planinski masiv raskošne lepote oduvek izazivao ljude da ga istražuju, dokaz je što je posle mnogo pokušaja, osvojen tek krajem 18. veka. Prvi se na njega popeo slovenački planinar Žiga Zois sa još trojicom planinara.

izvor: tnp.si

A da se njegova priroda i neobična lepota ne bi ugrozile cela oblast sa Triglavom u svom središtu proglašena je 1961. za nacionalni park. A koliko je neophodno čuvati ga potvrdio je i Unesko, kada ga je 2003. proglasio rezervatom biosfere.

izvor: tnp.si

A Triglav ponosno stoji dok njegove gole i oštre ivice često zaklanjaju oblaci. Mnogi ga nazivaju krovom Slovenije. 

izvor: rokerzen.blogspot.com

I zaista, kad je vedro, vidik je izvanredan. Vide se Alpi sve do Grosgloknera i Tirolskih planina u Austriji, u Italiji sve do Dolomita, a sa druge strane, preko doline Soče puca vidik sve do plavog prostranstva Jadranskog mora.

foto Jernej Munih

Na samom vrhu podignuta je kula od teških metalnih ploča - Aljažov stub. Tu se sklanjaju planinari ako dođe do iznenadnog nevremena. Ona je dobila ime po slovenačkom svešteniku Aljažu, zaljubljeniku u planinarenje, koji je mnogo godina ranije na podu svoje sobe u mesnoj parohiji kredom nacrtao kulu sa zastavom na vrhu. Nekoliko meseci kasnije kupio je zemljište na vrhu Triglava za jedan austrougarski gulden i ostvario svoj san podigavši identičnu kulu od gvožđa i pocinkovanih limenih ploča, koju je poklonio kao utočište planinarima. 

izvor: wikipedia.org

Do ovih gorostasnih vrhova koji izgledaju kao razlomljeni od nekih ogromnih nebeskih munja i gromova, stiže se sa sve četiri strane sveta. Sa zapada obgrljuje ga dolina Trente sve do vrha Mangarta, koji se krševit ocrtava u daljini.

slotrips.si

Ovo je dom snažnih alpskih kozoroga, istih onakvih kao što je Zlatorog, doduše ne čarobnih. Ali način na koji se veru i skaču po stenovitim liticama mogao bi da ih svrsta u prave čarobnjake.Oni žive na sočnim alpskim livadama koje se na leto ospu hiljadama cvetova alpske zelenike.

izvor: tnp.si

Mužjaci imaju duge, savijene rogove, koji su u prošlosti bili na ceni kao veoma lekoviti zbog čega su ove životinje bile istrebljene. Ipak, preživeli su samo u italijanskim Alpima, zahvaljujući čemu su ponovo nastanili i triglavski kraj.

izvor: tnp.si

Ovo je i kraj u kome izvira reka  Soča, po mišljenju mnogih, najlepša i najbistrija slovenačka reka. Njen izvor je ispod vrha Jalovec, na preko hiljadu metara, u kraškim izvorima. Ona nastaje tako što se voda prikuplja sa raznih strana u podzemnim tokovima planinskih lanaca od Jaloveca, Travnika i Mojstrovke i izvire iz pećine na kraju klanca visokog 1087 metara.

izvor: kraji.eu

Po vedrom danu vidi se koliko je voda u jami kristalno čista.

izvor: wikimedia.org

Tok joj se nakon izvora menja, kao što je slučaj i sa drugim kraškim vrelima, pa prvo teče kroz ravnu klisuru da bi se uskoro pojavio i prvi vodopad, a potom se skriva u gustoj šumi Trente. Njene pritoke nabujaju u proleće, od otopljenih snegova i kiša, a u žarka leta presuše. Sve do Gorice u Italiji je prava planinska reka sa mnogo slapova, pa se njen pad koristi za potrebe nekoliko hidroelektrana uzvodno od mesta Tolmin. Svoj put završava u Tršćanskom zalivu gde se uliva u plavetno Jadransko more.

izvor: kraji.eu

Dolina Planica je poznata po čuvenoj skakaonici sa koje puca neverovatan pogled na vrhove Triglava, Jaloveca i Martuljka. Prva takve vrste na našem podneblju podignuta je davne 1934. i projektovao je slovenački inženjer Stanko Bloudek. Godinama koje su prolazile, i ona je bivala zastarela posle mnogobrojnih podizanih širom Evrope, ali i danas drži rekord od 2005. kada je Bjorn Ejnar Romoren skočio čak 239 metara.

izvor: planica.si

A sama dolina Planica je nastala kretanjem velikog lednika u neka davna vremena.

izvor: panoramio.com

Ona se širi prema jugu ka dolini Tamar, u kojoj izvire reka Sava Dolinka. Ona prvo teče kao potok Nadiža, koji vrlo brzo ponire i pet kilometara dalje ponovo izvire, ovaj put kao Sava Dolinka na izvoru Zelenci kod Kranjske Gore. U gornjem toku zbog brzine u njoj nema toliko života, ali se zato se u donjem, tekući kroz dolinr preliva na suncu u raznim nijansama smaragdne i zelenoplave boje i prepuna je riba.

izvor: ribiskekarte.si

Za neke je dolina Trente najlepši deo Triglavskog nacionalnog parka.

izvor: slotrips.si

Sva obrasla bujnim šumama, najživlja je u proleće kad se posle duge i hladne zime sve probudi i oživi.

izvor: tnp.si

Tada iz senki drveća veoma stidljivi tetrebi izlaze na osunčane proplanke i započinju svoju ljubavnu igru udvaranja. Dok šire repove, pevaju neobičnu pesmu koja bi trebalo da privuče ženke. Naravno, sve u skladu sa onim što mužjak ima da ponudi. Ali, čim sezona parenja prođe, tetrebi se opet vraćaju u svoj mali povučeni svet. 

izvor: tnp.si

Ali dok traje, njihova pesma prepliće se sa krckanjem veverica po granama stoletnih bukava, ariša i smrča i vrednim radom mrava koji sve što pronađu strpljivo vuku ne bi li podigli novi mravinjak.

izvor. tnp.si

Sa severa se na Triglav stiže preko prevoja Vršič, koji na visini od 1611 metara predstavlja najkraći put koji spaja doline Save i Soče. Ovo ne treba da čudi jer Julijski Alpi, iako su visoki, nisu neprohodni i imaju mnogobrojne prevoje preko kojih su izgrađeni putevi. Vršič je jedan od najpoznatijih i nalazi se između vrhova Prisojnik i Mojstrovka. Do njega put vodi od Kranjske Gore dolinom rečice Pišnice, a zatim počinju usponi uz klance i 24 serpentine. Pre samog Vršiča se nalazi Erjavčeva koča, na visini od 1515 metara. Oko njega se proteže pogled koji oduzima dah, sve do bližih i daljih vrhova na kojima se sneg zadržava do ranog proleća. Sa druge strane, duboko dole, niz livade koje u leto zaplave od mnoštva cvetova lincure, blista u zelenilu Trenta.

izvor: forgetsomeday.com

Vršič je i mesto na kom se nalazi razvođe slivova koje čine dve reke – Soča sa Jadranskim i Sava sa Crnomorskim.

izvor: tnp.si

U ovom delu parka se nalazi i Savska koliba, ili kako to Slovenci kažu, Zasavska koča, koja je, na 2017 metara i najviša od svih. Kad zaveju alpski snegovi, ona je poput malog svetionika za svakog planinara i skijaša.

izvor: summitpost.org

Pa kad dođe proleće, zablistaju planinske livade na severu nacionalnog parka.

izvor: tnp.si

Tada na svelost sunca izađe i mali alpski mrmot, koji je jedna od retkih životinja koja su ovo podneblje naseljavala od pradavnih vremena. I pored povremenog istrebljivanja, ponovo je naselio Triglav i najviše ga ima po livadama i kamenjarima. On slavi svaki dolazak proleća jer tokom zimskog sna puls mu se snizi, uspori se disanje, a temperatura mu toliko spadne da se izjednači sa spoljnom. Pošto uvek postoji bojazan da bi tako moga da se smrzne i nikada se ne probudi, za njega je svako buđenje pri topljenju snega mali rođendan. Zato zna, da bi preživeo, u toplim danima leta i jeseni mora da sakuplja zalihe za zimu i skriva ih u svojim dubokim podzemnim jamama.

izvor: pinterest.com

U ovom delu parka nalazi se i vrh Škrlatica, okamenjen i nazubljen kao i ostali koji svojom lepotom oduzimaju dah.

izvor: slotrips.si

Na njegovim nepristupačnim kamenim odsecima i u pukotinama stena gnezda svijaju suri orlovi. Ima raspon krila 2 metra.Sa svojih visina spuštaju se samo kad su gladni. Tada rašire svoja dva metra široka krila i krenu u lov. A dole, na zemlji, uznemire se zečevi, jarebice, lisice i mrmoti, pa čak i neke životinje teže od orla jer ono na šta se on ustremi teško da može da mu pobegne. Pa i kad je plen veći od njega, neće odustati, čak i ako mu je potreban veliki napor da ga odnese u svoje gnezdo. 

izvor: luontoportti.com

Iz okamenjenog blještavog mora iz pukotina i odlomljenih nepristupačnih stena ponegde izviruju mali žbunovi jarkoružičastih zvončića čupavog sleča i žuti cvetovi runolista, koji su zajedno sa listovima prekriveni nežnim beličastim maljama koje ga štite od gubitka toplote i prekomernog isparavanja vode. A to je neophodno da bi opstao pod jakim suncem i oštrim vetrovima jer ovde se vreme začas promeni. Od blještavog dana sve preraste u burnu oluju sa hukom ispod tamnih oblaka, pa ni sneg u leto nije retkost.

izvor: tnp.si

A tik ispod vrhova, na kamenjarima, ali i bujnim planinskim livadama i pašnjacima na velikim visinama na suncu spava šarka. Ova zmija otrovnica zdepastog tela, kratkog repa i šare na glavi lenjo se kreće cik-cak, kada je budna i gladna. Tada kreće u pohod na male sisare, vodozemce, guštere i ptice, koje parališe i polagano proguta.

izvor: tnp.si

Ispod samih istočnih vrhova Triglava nekada se nalazio veliki lednik, čuveni Triglavski glečer. Njegova površina je počela da se menja što se više približavao našem vremenu, zagađenom i neprijateljski okrenutom prirodi i svim njenim zakonima. Krajem 19. veka lednik se upola smanjio. Kako je vreme proticalo, prepolovio se na dva dela, a danas ga ima samo u određenim delovima godine kada su jake zime, inače potpuno presuši.

izvor: pd-ljmatica.si

Ispod njega, pružaju se tri velike ledničke doline Vrata, Kot i Krma, koje se uvlače pod Triglav. One su najbolji dokaz kako se kroz istoriju veliki Triglavski glečer odlamao i putovao ovim krajem gurajući sve pred sobom i ostavljajući doline tamo gde je prolazio.

izvor: pdlpp.si

Na ovom mestu, pod Jutrovom liticom, izvire Radovna, hladna alpska reka u koju se ulivaju mnogobrojne ponornice i razigrani planinski potoci. Kad se otope snegovi i zašušte prolećene kiše, ona je najbujnija.

izvor: tnp.si

Tada silovitom snagom mrvi krečnjačke obale i smiruje se uz mirisne livade. Sve do čuvene Bledske klisure, koju je usekla između brda Hom i Boršt i svog najlepšeg vodošpada Šum i njenog ušća u Savu Dolinku.

izvor: kutak.forumotion.com

U ovom delu nalaze se i najprostranije visoravni. Jedna od njih je Mežakla sa bujnim šumama u kojima se nalazi najstariji ariš nacionalnog parka.

izvor: geago.com

Njegovi prvi izdanci izrasli su ka suncu pre ravno 1050 godina, a starost mu se meri i obimom stabla od 422 centimetra.

izvor: tnp.si

U ovim gustim šumama u proleće se često začuje rika jelena kojima je to uvod u borbu moćnim rogovima sa rivalima, a sve zarad osvajanja košuta. Teško ćete ih spaziti jer se preko dana odmara u senkama drveća, a tek noću izlazi na proplanke na ispašu i burne bitke.

izvor: wikimedia.org

Nedaleko od Mežakle nalazi se Pokljuka - ogromno prostranstvo tamnih mirisnih četinarskih šuma.

izvor: biathlon-pokljuka.com

U njihovim dubokim senkama, među mahovinom i lišajevima tiho promiče riđa lisica, pametna i brza, posebno noću kad juri glodare. Ona prepoznatljivim lisičjim skokom odskoči u vis i prilikom spuštanja grabi svoju žrtvu prednjim šapama, pa one nemaju nikakvu šansu da prežive.

izvor: photorator.com

Lisice znaju sve puteve kroz guste šume Pokljuke i zanju da treba da izbegavaju mnogobrojna tresetišta Goreljeka, oblasti vlažne poput močvara, ali prekrivene gustim slojem treseta.

izvor: tnp.si

Ovi ritovi zarasli u mahovinu nastali su još u poslednjem periodu ledenog doba, tačnije posle poslednjeg kretanja lednika, iza koga je ostalo malo jezero.

izvor: tnp.si

Hiljadama godina kasnije ono se ispunjavalo ostacima odumrlih organizama i vodenim biljkama pa su u tresetu svoj dom pronašli mnogi vilinski konjici, leptiri, vodene bube i larve komaraca. 

izvor: tnp.si

Sa vrha Triglava na jugu se vide male plavetne mrlje. To je Dolina Triglavskih jezera, koja odiše nesvakidašnjom lepotom.

izvor: tnp.si

Zovu je i Dolina kamenog mora i Dolina sedam jezera, iako ovih malih dragulja Triglava ima ukupno deset. Sva se nalaze na nadmorskoj visini od 1275 do 1993 metara i u većem delu godine su prekrivena ledom. Ova viseća dolina se proteže ispod planina Tičarice i Zelnarice, sa kojih se puca pogled na mala jezera usred alpskog krša od koga zastaje dah.

izvor: dedi.si

Najbliža Triglavu su Kriška jezera, visoko u planinama, sa kristalno čistom vodom. Njihove obale se na leti ospu raznobojnim cvećem.

izvor: pinterest.com

Tu je žuti triglavski maslačak i u pukotinama stena mali cvetovi svetloplavog triglavskog spomenka triglavski spomenak. Pa ipak najlepša je jarkoružičasta triglavska ruža koja kao da gori pod toplim sunčevim zracima. Ona je i jedan od simbola nacionalnog parka.  

izvor: tnp.si

Sve dalje ka jugu nadovezuju se jezera. Tu jeVeliko jezero ili Lednica, najveće i najdublje. 

izvor: flickr.com

 Ispod planine Tičarice nalazi se Dvojno jezero, koje se sastoji iz dva međusobno spojena.

izvor: blogbyemina.blogspot.com

Na padinama grebena Komarča je Crno jezero, poslednje u nizu i na visini od 1294 metra najniže od svih.

izvor: youtube.com

U njemu živi alpski daždevnjak, jedan od najređih vodozemaca koji se može naći samo u Triglavskom nacionalnom parku. Sa gornje strane crn, a sa donje narandžasto-crven, u  jezeru pliva zahvaljujući škrgama.

izvor: tnp.si

Od Crnog jezera voda ponire da bi načinila reku Savicu. Njen istoimeni slap Savica jedan je od najvećih prirodnih atrakcija Slovenije. Visok 78 metara, najlepši je u proleće i jesen kada zbog slivanja vode sa nagiba litice Komarče sve nabuja. Iz velikog prirodnog rezervoara vode koji se skriva u utrobi planine šiklja vodopad koji se survava ka stenama, a jedan njegov deo se odvaja i ponovo ponire, da bi vrlo brzo nanovo izbio. Najlepši dokaz kako se priroda poigrava svojom veličanstvenom lepotom.

izvor. thinkslovenia.com

U bistroj vodi reke Savice oštrim kljunom vodenkos prevrće kamenje. Ptica nešto veća od vrapca, koja živi na brzacima i stenama uz čistu reku, ovako se pod vodom hrani i traži skrivene larve insekata i drugih malih životinja. Svoje gnezdo svija u šupljinama stena ili korenju drveća u blizini vode i gradi ga od mahovine. To je jedina ptica koja zna da roni i peva. 

izvor: hbw.com

Savica je najveća pritoka Bohinjskog jezera, najvećeg u Triglavskom nacionalnom parku. Ono je tektonsko-ledničkog porekla, nastalo kada se deo lednika koji se lagano spuštao zaglavio pa vodu koja se sa njega topila sačuvao u ovoj velikoj vodi beskrajnog plavetnila i lepote.

izvor. finestayslovenia.si

Jezero oivičavaju čuvene guste bohinjske šume. Ovde svoja visoka stabla ka suncu propinju crni grab i jasen, ali je zbog blizine mora i klima ovde je blaža, pa rastu i biljke karakteristične za Mediteran.

izvor: bohinj-pokljuka.si

U dupljama gustog četinarskog drveća živi mala sova, koja je, za razliku od svojih ostalih srodnica, najživlja u predvečerje i u zoru. Kada se ona u sumrak ili svitanje oglasi svojim hukom, napravi pravu pometnju među pticama pevačicama pa se one razlete i tako lako postaju njen plen.

izvor: owlpages.com

Iz Bohinjskog jezera izvire Sava Bohinjka. Tačnije, iz njega izvire rečica Jezernica, koja se vrlo brzo spaja sa potokom Mostnicom i tako udruženi stvaraju Savu Bohinjku.  

  

izvor: panoramio.com

Ona se, kao i Sava Dolinka sliva ka mestu Radovljica, blizu Bledskog jezera, da bi se tu zauvek zagrlile i stvorile reku Savu, najveću reku nekadašnje Jugoslavije, koja će daleko putovati ne bi li vode sa alpskih visina odnela Dunavu i tamo negde daleko ogromnom prostranstvu Crnog mora.

izvor: sky-easypano.com

A daleko na jugu visoko se izdigao Vogel, vrh sa koga je pogled na Triglav najlepši. Odavde se sva tri vrha vide najbolje i kao da se nadmeću koji će pre dotaknuti i zagrliti se sa nebom.

izvor: elevationmablogs.com

Ispod njega se protežu guste šume Tolmina, čiju omamljujuću mirisnu tišinu razbija samo huka Tolminke, koja ruši stene ne bi li pronašla svoj put kroz duboku klisuru, ujedno i najnižu tačku nacionalnog parka. 

izvor: pinterest.com

Na obalama obraslim vrbama i jovom živi mrki medved, koga najviše privlače velike pastrmke koje tamo gde je reka plitka u kristalno bistroj vodi plivaju iznad šljunka. 

izvor: tnp.si

Nije mu riba jedina hrana, on među stoletnim drvećem traži i šumsko voće, gljive, lišće niskih biljaka i sitne glodare, koje lako stiže jer je veoma brz u trčanju i penjanju. Veoma mu je važno da obezbedi zalihe za dug zimski san jer samo od njih zavisi da li će preživeti zimu. U tom periodu težina mu se prepolovi, ali je lako nadoknadi u danima leta i jeseni.

izvor: tnp.si

U ovoj neverovatnoj lepoti rasutoj između neba i zemlje ne zna se kad je lepše. Možda u zimskoj tišini dok vejavica sve zasipa ili kad bljesne pod svetlošću zubatog sunca pa slika sveta bude lepa kao u bajci.

izvor: tnp.si

Tad zablistaju snegom natovarene jelove šume na padinama i prostranstva prekrivena belinom mekom poput velikih jastuka.

izvor: tnp.si

A možda je lepše u leto, u topla predvečerja kada se sunce gasi a sve na vrhovima odahne od vreline, i ugrejan kamen i povijene biljke. Tada se sve zažari u smiraju dana a sunce kao velika vatrena kugla pozdravlja Triglav do sledećeg jutra.

izvor: anamismas.com

Ali ipak, najlepše je u praskozorje, kada sunce tek obasja ohlađeni kamen a divljačna i velika, oslobođena magle koja im skriva podnožje, otkrivaju se tri stenovita vrha. I budi se novi dan. Neko će ga nehajno rasipati, neko poput leptira proživeti u drhtavoj sreći, a neko spoznati kako i ne treba mnogo misliti jer se u ovoj savršenoj lepoti prirode skrivaju spokoj i odgovori na sva pitanja koja mu bespotrebno kvare san.

izvor: tnp.com